Vesti

Linija 49

Gradski autobusi na liniji 49 počeli su da saobraćaju od 1.oktobra do naselja Stepa Stepanović. Umesto do Banjice, kao do sada, prevoz je preusmeren novom, produženom trasom. Za ovu gradsku liniju predviđeno je 6 autobusa koji bi saobraćali u vremenskim intervalima 13 do 14 minuta radnim danima, a 17 do 18 minuta vikendom.

Kako su interne saobraćajnice preko noći postale gradske?

 

autobus-49-stepa

Uvođenje linije 49 u naselje izazvalo je oprečne reakcije među stanarima. Oni koji su se usprotivili uvođenju gradskog prevoza tvrde da će, zbog načina na koji je organizovan njegov rad, biti više štete nego koristi. Kao jedan od razloga protiv produžene gradske linije, stanari navode povećani nivo buke, te narušavanje mira i bezbednosti ljudi u naselju. Takođe, problem su i autobuska stajališta koja, kao ni linija, nisu prvobitno predviđena planom izgradnje, te su u tu svrhu postavljana tamo gde im nije mesto, često na samim parkinzima. Kao najproblematičnije mesto ovih stajališta označeno je ono preko puta Osnovne škole “Danilo Kiš”, ne samo zbog blizine škole, već i zbog činjenice da Gradsko komunalno preduzeće na ovom mestu svakodnevno prazni kontejnere po petnaestak minuta, kao što i dostavljači obližnje prodavnice ovde zaustavljaju kamione i istovaraju robu, stvarajući tako zagušenja u ionako preuskoj internoj saobraćajnici.

Inače, pre dve godine, stanari naselja obraćali su se Sekretarijatu za saobraćaj sa molbom za reviziju prevoza u naselju, tj. predlogom da se naselje spoji sa ulicom Vojvode Stepe, čime bi se rešili brojni problemi. Tada su dobili odgovor da je prema Zakonu o izgradnji puteva, internim ulicama dozvoljeno samo kretanje automobila i vozila komunalnih službi, i to do 30 km/h, dok je kretanje vozila gradskog prevoza po ovom zakonu bilo zabranjeno. Zbog toga se stanari naselja (oni koji se protive uvođenju prevoza) pitaju na osnovu kojih se to studija preko noći promenila prvobitna odluka.

Problem koji se sada ponavlja je identičan scenario kao i sa preimenovanjem ulica, krajnje samovoljno donošenje odluka koje se tiču žitelja naselja. Malo pre nego što će prethodno donete odluke stupiti na snagu, stanari bivaju obavešteni nekakvim opskurnim saopštenjima okačenim na ulazu i, kroz par dana, rečeno biva i učinjeno, odluka je već sprovedena u delo.  Dakle, odluka o uvođenja gradskog prevoza u naselje i nije toliko sporna, prevoz je neophodan većem delu stanara koji ne poseduju sopstveni automobil, problem je što se odluke donose ad hoc i preko noći, bez ikakvih prethodnih studija izvodljivosti. To što su interne saobraćajnice preko noći pretvorene u gradske, kosi se ne samo sa prvobitnim projektom, već i zakonom.

Da podsetimo, pod pojmom interna saobraćajnica podrazumeva se mreža ulica zatvorenog tipa koja je prvenstveno namenjena pešacima. Brzina vozila u ovakvim ulicama ne sme da prelazi 30km/h, a sama ulica mora biti dovoljno široka da obezbedi bezbedan prolaz vatrogasnog vozila. Po projektu, ovakve ulice nisu namenjene za javni gradski saobraćaj, već za automobile, dostavna vozila i vozila komunalnih službi.

Kako saznajemo od člana udruženja USNSS, koji je bio prisutan na sednici održanoj u februaru, tada jeste iznesen zahtev dela (uglavnom starijih) stanara za uvođenje autobuske linije u naselje. Na pitanje koje je tada postavio – da li uvođenje linije u naselje znači preimenovanje i prenamenu interne saobraćajnice u gradsku i izmenu prvobitnog plana – ostao je bez odgovora. Predlog o produženju tramvajskog kraka do naselja odbačen je kao neosnovan, pa ga gradske vlasti uopšte nisu uzele u obzir.

Šta da rade oni koji nemaju sopstveni prevoz?

Pogledajmo sada i drugu stranu, one stanare koji nemaju sopstveni automobil, te su prinuđeni da se svakodnevno “rekreiraju” oko 1 km do prve stanice gradskog prevoza. Ne treba zaboraviti da među njima ima i trudnica, starih i slabo pokretnih, invalida, jednom rečju, ljudi koji nisu u zenitu fižičke snage i pokretljivosti, pa im taj 1 km ne znači “rekreaciju”, već mučenje i napor. Kako njima obrazložiti tezu da je dobro da pešače 1 km do prve stanice gradskog prevoza, uskoro po kiši, snegu i poledici? Da li bi oni stanari koji svakodnevno automobilom odlaze na posao pristali da zamene uloge makar na mesec dana sa ljudima koji su osuđeni na gradski prevoz, pogotovo sada i u narednih godinu dana, kada probijanje do prve stanice na Bulevaru oslobođenja liči na hod kroz pustinju i prašumu, naročito na raskopanom delu Trošarine?

Ukoliko su gradske vlasti zaista želele da izađu u susret stanarima naselja  i ispune njihove zahteve, kao što govore, zašto nisu uveli liniju koja bi saobraćala do centra grada i bila mnogo potrebnija onima koji su pristalice uvođenja prevoza? Nastave li oni sa ovako dobrom praksom “udovoljavanja stanarima” i prenamenom saobraćajnica i komercijalnih parcela bez ikakvog prethodnog plana i studija izvodljivosti, nemojmo se začuditi ako jednog dana na parceli namenjenoj za tržni centar osvane zoološki vrt.

 

 

 

O autoru

Biljana Popović

komentar

  • mislim da je vreme pokazalo d aova linija treba da ima kraci interval tj vise polazaka, kao i upotreba zglobnih autobusa. Puno se ceka na 49, i stalno je prepuna. To je jedina linija sto osim stepe povezuje i dedinje sa banovim brdom

Ostavite komentar